Medicinska oprema u sanitetskom vozilu

Medicinska oprema koja se ugrađuje u sanitetsko vozilo je jedan od najvažnijih elemenata koji obezbedjuju zbrinjavanje pacijenata kod urgentnih stanja. Svaka služba hitne medicinske pomoći usklađuje svoje potrebe izborom najkvalitetnije dostupme opreme za urgentnu medicinu, optimizuje njenu organizaciju u skladu sa potrebama službe.

Ova oprema se može podeliti u nekoliko grupa:

  • Transport
  • Imobilizacija
  • Reanimacija
  • Torbe i ruksaci
  • Kiseonička podrška
  • Aspiracija

Transport

Transport pacijenata je osnovna delatnost urgentne medicine. Za transport pacijenata neophodno je obezbediti opremu koja to omogućava. Tu su pre svega Automatsko nosilo-strečer, kardiološka stolica kao i mnoga druga oprema. Kod ove opreme je veoma važno voditi računa o kvalitetu opreme koja obezbeđuje bezbednost fiksacije i transporta pacijenata.

Fiksiranje opreme u vozilu je veoma bitan segment koji omogućava da usled sudara i prevrtanja oprema ostane fiksirana u svom ležištu kako ne bi došlo do povredjivanja kako pacijenta, tako i ekipe. Ispitivanja fiksiranja u skladu sa zakonima EU se sprovode u skladu sa EN1789 standardom, koji zahteva da sila u svim pravcima bude minimum 10G, tj. 10x veća od mase mediciske opreme koja je fiksirana.

Osim strečera i kardiološke stolice, oprema za transport obuhvata nosilo politraume, basket strečer, transfer platna i ostala rešenja za svaku situaciju.

Imobilizacija

Kod traumatiziranih pacijenata, neophodno je zbrinjavanje i imobilizacija kako tokom transporta ne bi došlo do daljeg povredjivanja tkiva, pre svega vratnog dela i kičme pacijenata koji može dovesti do trajnog invaliditeta. Ova oprema obuhvata cervikalne kragne, spinalne daske, imobilizatore glave i kaiševe za fiksiranje, udlage za ekstremitete koje mogu biti rigidne, vakuum, i sl.

Reanimacija

U okviru reanimacije neophodne su aktivnosti ekipe za obezbeđivanje disajnog puta kao i kardiopulmonalna reanimacija (CPR). Za obezbeđivanje disajnog puta se koriste aspiratori, ručni ili baterijski, Airway maske, Guede airway tubusi, a samo sprovođenje pomoću reanimacionih (Ambu) balona, manuelno, ili uz pomoć savremenih respiratora (ventilatora) pluća.

Korišćenje respiratora omogućava sigurnu i preciznu ventilaciju i danas postaju standard, jer se korišćenjem reanimacionih balona sprečava da član ekipe koji sprovodi ventilaciju se posveti drugim aktivnostima za zbrinjavanje paijenta, kao i nemogućnost precizne ventilacije kako po frekvenciji tako i po volumenu unosa vazduha odnosno kiseonika.

Pored ovoga, koristi se i set laringoskopa, hvatalica za jezik, otvarač za usta, kao i ostala neophodna oprema.

Torbe i ruksaci

U torbama i ruksacima se smešta neophodna oprema tj. potrošni materijal, kao i instrumetni koji se koriste za reanimaciju i imobilizaciju pacijenta. Torbe i ruksaci trba da zadovolje potrebu organizacije materijala, kao i da svojim kvalitetom sve to bude kompaktno i bezbedno prilikom transporta.

Kiseonička podrška

U vozilu je neophodno obezbediti fiksnu kiseoničku instalaciju sa protokomerom i ovlaživačem, kao i sa dodatnom utičnicom za povezivanje respiratora prilikom korišćenja u vozilu.

Pored fiksne instalacije neophodno je imati i prenosni set za kiseonik sa manjom bocom, protokomerom i maskom, smešteno u adekvatnoj torbi.

Aspiracija

Prilikom reanimacije neophodno je obezbediti disajni put pacijentu pri čemu je neophodno aspirirati sadršaj iz usta i grla i tako stvoriti preduslove za plasiranje I-gel maske, laringealne maske ili endotrahealnog tubusa.

Apiratori mogu biti strujni (baterijski) ili manuelni (ručni ili nižni), i moraju zadovoljiti potrebe da budu lagani, prenosni, bezbedni od oštećenja koje može sprečiti pravilan rad aspiratora.